KOMUNIKOLOGIJA SKRIPTA PDF

Komunikologija,Univerzitet,Zurnalistika,Novinarstvo,Univerzitet u Novom Sadu, Znak,Agencijsko novinarstvo,Ideologija,Internet,Internetsko novinarstvo. Prof. dr Zorica Tomić KOMUNIKOLOGIJA MEGATREND UNIVERZITET Beograd Prof. dr Zorica Tomić KOMUNIKOLOGIJA Izdaje. jQuery skripta – Fakultet Organizacionih Nauka Komunikologija- SKRIPTA Skripta iz Makroekonomije: inflacija, nezaposlenost, devizni kurs, realni devizni.

Author: Daisida Vubar
Country: Latvia
Language: English (Spanish)
Genre: Finance
Published (Last): 18 November 2015
Pages: 306
PDF File Size: 18.3 Mb
ePub File Size: 7.63 Mb
ISBN: 863-8-34780-337-6
Downloads: 83303
Price: Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader: Dosho

Published on Feb View Download Megatrend univerzitet, Beograd, Obiliev venac 12 Za izdavaa: Nevenka Trifunovi, izvrni direktor Direktor izdavake delatnosti: Dragan Karanovi Tehniko ureenje: Komunikolobija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije komunikplogija Fakultet za kulturu i medije, Megatrend univerzitet, Beograd: Ritualni i transmisioni etiri teorijske orjentacije: Imenica communicatio koja je izvedena iz pomenutog glagola oznaava zajednicu, saobraanje i optenje.

Osnovna etimoloka odreenja ovih pojmova upuuju na injenicu da delatnost optenja koja predstavlja sam temelj komunikacije, nije nita drugo do uspostavljanje zajednice, odnosno, drutvenosti.

Saoptiti u ovom kontekstu znai neto s-druiti, odnosno, dovesti svoje delovanje u sklad sa zajednicom i drutvenim ivotom, pa se u tom smislu moe rei da je komunikacija po svojoj sutini “prelaz od individualnog ka kolektivnom. Proces ostvarivanja veza meu ljudima 2. Prema Mejersu i Mejersu, komunikacija je: Sveobuhvatna i predstavlja centralni fenomen kulture Neprekidna je Zasnovana je na razmeni znaenja Sadri predvidljive, oekkivane i konvencionalne elemente Javlja se u vie nivoa Odvija se meu jednakima skropta meu nejednakima Moguno ju je definisati i preko sredstava koje koristi: Forma komunikacije predstavlja nain na koji se neto saoptava na primer, govor, pisanje, crtanje ili serija neverbalnih znakova.

Uopteno govorei, forma predstavlja onaj segment komunikativnog procesa koji je pod kontrolom subjekta. Medijumi su sredstva komunikacije koja kombinuju razliite forme, kao to je na primer knjiga, budui da moe sadravati rei, grafikone i crtee. Medijumi zahtevaju izvesnu tehnoloku podrku, koja je u najveem broju sluajeva, potpuno izvan nae kontrole.

Mediji su tehnoloka sredstva masovne komunikacije, TV, radio, film, novine, internet itd. Mediji koriste sve forme komunikacije stvarajui neku vrstu mosta izmeu komunikatora i recipijenta. Iako su po svojoj komunikolkgija sredstva komunikacije intencionalna, a to znai da su kreirana i strukturisana kako bi prenela neku poruku, treba skriptta da poruke i njihova znaenja mogu biti u opticaju i u onim sluajevima skripga su sredstva komunikacije koriena neintencionalno nenamerno.

Jedan od komunikolpgija elemenata svakog komunikativnog procesa, jeste UM ili smetnja koja moe poremetiti koherenciju poruke. Zato se i moe rei da znaenje neke poruke zavisi od namere poiljaoca, raspoloivog jezika ili sistema simbolikih formi koje strukturiraju poruku, konteksta i komunikativnih komubikologija ili diskursa.

Poruke koje se razmenjuju u procesu komuniciranja su retko neutralne. Neke poruke su jasne i oigledne, dok su druge skrivene i nejasne. Drugim reima, u nekom komunikativnom procesu, mogu se namerno skrivati odreene poruke, kao to se mogu pojaviti i neke poruke koje komunikator nije imao nameru da saopti.

Otuda se moe rei da komunikacija po pravilu ukljuuje razmenu vie od jedne poruke istovremeno. Budui da je i sama poruka koja ulazi u komunikaciju kompleksna, njeno znaenje u direktnoj je zavisnosti od koda, konteksta i naina na koji je saoptena.

Po svojoj strukturi te veze mogu biti direktne ili indirektne, a determinisane su idejama, uverenjima, miljenjima i informacijama koje predstavljaju sadraj komunikacije. Iako ljudsko bie ne ui da komunicira, ono ui kako da komunicira u cilju zadovoljenja svojih potreba. Najranije iskustvo bebe, predstavljaju drugi koji joj se obraaju glasovima komunioologija gestovima. Xkripta ih, ljudsko mladune ui kako da izrazi svoje potrebe. Komunikacija je proces ostvarivanja veza meu ljudima.

U njegovom sreditu nalaze se kategorije transmitovanja, prenosa, prosleivanja informacija drugima itd. Jo u prolom stoleu, protok dobara, robe i ljudi, kao komunikologijs protok informacija, smatrani su sutinski identinim procesima, kokunikologija su mogli biti obuhvaeni zajednikim terminom komunikacija. U temeljnim odrednicama ovakvog shvatanja komunikacije, nalazi se transmisija signala ili poruka na daljinu, u cilju kontrole ne samo recipijenta ve i itavog komunikacijskog procesa.

  CAE GOLD PLUS EXAM MAXIMISER 2008 PDF

Na izvestan nain moe se rei da ovo gledite, koje komunikaciju interpretira kao drugo lice progresa, svoje korene ima jo u prastarom snu ljudskog roda, snu o poveanju brzine i efekata poruka koje putuju kroz prostor. Otuda je i nova tehnologija bila shvaena kao idealno sredstvo za osvajanje i kontrolu celokupnog prostora ljudske komunikacije. Ritualni pojam komunikacije temelji se na kategoriji kulture, kao osnovi koja inikomunikaciju uopte mogunom.

Ovakvo shvatanje komunikacije inkorporira, osim jezika i govora kao osnove koja obezbeuje humano optenje, i ostale kulturne forme kao to su ples, teatarska performativnost, folkloristika, arhitektura, muzika, mediji sa svojim specifinostima, umetnost, hrana, moda, sport, itd. Tako na primer, za ritualni koncept komunikacije, vesti nisu samo informacije, ve predstavaljaju svojevrsnu dramu, odnosno, sliku sveta datog istorijskog trenutka, ije simboliko znaenje za teoretiara komunikacije, predstavlja poziv na deifrovanje.

komynikologija Re informacija, odnosno, obavetenje, etimoloki ukazuje na niz kljunih termina koji se koriste u svakodnevnom jeziku. Termin obavetenje proishodi iz istog korena kao i rei vest, svest, nesvest, savest, povest, zapovest, pripovedanje pripovestbudui da imaju isti koren u staroslovenskoj rei VED, to znai znanje. Obavestiti u tom smislu, znai rei drugome tako da i drugi mogu znati obavest. Informacija, meutim, nije isto to i podatak. Podatak je injenica, zamisao koncepcija ili instrukcija koja se prikazuje na formalizovan nain, tako da je pogodan za prenos, kkmunikologija i obradu od strane ljudi ili maina.

Znaenje informacije se pridaje podacima uz pomo poznatih konvencija koje se koriste za njihovo interpretiranje.

Megatrend – Komunikologija – Zorica Tomic

Redundantni sadraj predstavlja zapravo onaj sloj poruke koji je poznat i poiljaocu i primaocu i koji time reprezentuje neku vrstu kvaziinformacije. Pojam redundance se u teoriji informacija koristi u smislu suvika razumljivosti, odnosno, objanjavajueg vika. Time se u odreenoj meri naruava princip ekonominosti komunikativnog procesa, ali se istovremeno doprinosi tome da se informativno dakle, novosteeno znanje lake odri u formi poruke, odnosno, da se pojavi u organizovanom obliku.

Drugim reima, ako se informacija razume kao novo znanje, poruka predstavlja oblikovanu informaciju. Na oblikovanje poruke utiu razliiti faktori, od individualno-psiholokih, do socijalnih, politikih, kulturnih i drugih. Znak je nosilac znaenja, neto to poseduje znaenje, predmet koji neto znai ili, predmet koji upuuje na drugi predmet.

On je posrednik preko koga se moe dobiti informacija o onome na ta on upuuje. Iako sva iva bia koriste znake i sisteme znakova, jedino je ovek sposoban kommunikologija samo da ih koristi, ve i da proizvodi neogranien broj novih znakova i znakovnih sistema.

Na ovoj sposobnosti zasniva se itava ljudska kultura, budui da se preko znakovnih sistema ostvaruje meuljudska komunikacija, pamenje i skladitenje informacija koje ljudska zajednica prikuplja u svom iskustvu.

Na sposobnosti stvaranja i komknikologija znakova, temelji se i proizvodnja novih informacija. Upozorenje Savet Informacija Ubeivanje Izraavanje miljenja Uivanje Poruke koje se razmenjuju retko su neutralne Neke su jasne i oigledne Neke su skrivene Znaenja koja se razmenjuju mogu biti: Ovako shvaeno znaenje je denotacija lat.

Za razliku od denotativnog, konotativno lat. Drugim reima, denotaciju nekog znaka ini oznaeni objektivno shvaen kao takav, dok skrpta izraavaju subjektivne vrednosti vezane za znak s obzirom na njegovu formu i funkciju.

Muzeologija, skripta

Denotacija i konotacija ine dva osnovna i suprotna oblika znaenja. Preko ove distinkcije, moguno je izraziti razliku izmeu nauke i umetnosti, budui da prva koristi naune kodove koji su po prirodi monosemiki, za razliku od umetnosti koja koristi stilistike varijacije i time se oslanja prevashodno na konotativnu dimenziju znaenja.

Predmet komunikologije Jezik i sistemi simbola Govorno komuniciranje Interpersonalno komuniciranje Masovno komuniciranje Organizacijsko komuniciranjeKomunikacija i ljudske potrebeIzraavanje i zadovoljenje potreba predstavlja svrhu ljudske komunikacije.

Razliite, kako primarne, tako i sekundarne potrebe, ljudi zadovoljavaju ili artikuliu u procesu komunikacije. Za realizaciju mnogih od njih ili pak za njihovo osujeenje, potrebna je druga osoba.

Megatrend – Komunikologija – Zorica Tomic

Sledstveno ovome, moglo bi se rei da ljudska komunikacija, sa govorom u svom sreditu predstavlja ne samo izraz ljudske svesti i njenog odnosa prema svetu, ve isto tako i interesnu angaovanu akciju subjekta, koja naporedo sa ljudskim delovanjem u interakciji sa drugim subjektima, uestvuje u kreiranju i oblikovanju drutvenih odnosa.

  HEADWAY INTERMEDIATE WORKBOOK THIRD EDITION PDF

Osmiljavanje sveta sadri etiri vane take: Komunikacija i kodoviFunkcija koda kao najznaajnijeg strukturnog elementa komunikacijskog procesa, sadrana je u injenici da upravo KOD omoguava da neka oznaka nosi odreeno znaenje.

Drugim reima, neka oznaka moe denotirati odreeno znaenje samo na osnovu datog koda. Denotativni odnos je neposredan, jednoznaan i strogo je utvren kodom. Za razliku od njega, konotativni odnos se pojavljuje u onim sluajevima u kojima denotirano znaenje postaje istovremeno i oznaka nekog dodatnog znaenja.

Logiki-objektivni Estetsko- subjektivni Drutveni kodoviLogiki-objektivni kodovi Paralingvistiki jeziki releji, jezike zamene, jeziki pomonici Praktini Epistemoloki taksinomije, algoritmi i pseudoepistemoliki tzv.

Mantiki Estetski kodovi Ikoniki i analoki Manje kodirani i manje konvencionalni Retoriki pisma i sistemi konvencija Poetski otvoreni, nekonvencionalni Drutveni kodovi Znaci identiteta i znaci utivosti Protokoli Obredi Moda IgreTeorija igre R. Kajoa Igra predstavlja specijalan vid komunikacije koji je podreen logici kodova. Sve igre s delana etiri grupe: Agon takmienje Alea kocka Ilynx zanos Mimikri preruavanje Prema dominantnom tipu igre,moguno je razvrtati kultureStruktura komunikativnog procesa Izvor Poruka OdrediteFaze komunikativnog procesa Enkodiranje Dekodiranje Povratna spregaTipovi komunikacije U odnosu prema kategoriji kvantiteta, odnosno, opsega komunikacijskog procesa, moguno je razlikovati etiri kategorije komunikacije: Kada razmiljamo o neemu, reavamo neki problem ili piemo dnevnik, mi komuniciramo intrapersonalno.

U intrapersonalnoj komunikaciji, subjekt je istovremeno i poiljalac i primalac poruke.

Ova komunikacija, odvija se zapravo, neprestano, ak i kada sanjamo. Interpersonalna komunikacija je komunikacija izmeu najmanje dve osobe. Iako se najee se pod komunikacijom u ovom smislu podrazumeva kontakt licem u lice, telefonski razgovor, takoe, pripada ovom tipu optenja. Interpersonalna komunikacija ne mora se nuno ostvarivati samo izmeu dve osobe. Tako na primer, i razgovor za porodinim rukom spada u ovu kategoriju.

Ona ima sledee aspekte: Grupe mogu biti velike i male.

Male grupe jo uvek stupaju u interaktivne odnose licem u lice. Velike komunikologjja se ponaaju i komuniciraju drugaije od malih, ne toliko zbog razlike u kvantitetu, ve prevashodno zato to to se one i konstituiu zbog ciljeva koji se razlikuju od ciljeva ili svrha male grupe. Tako na primer, publika na stadionu ili zaposleni u nekoj korporaciji predstavljaju primere velikih grupa.

Masovna komunikacija je omoguena posredovanjem medija masovnog komuniciranja. Kmounikologija ostalim odlikama masovne komunikacije, bie posebno rei. Stvaranje kontaktaInterpersonalna komunikacija predstavlja svojevrsno stvaranje kontakta sa drugim ljudima, bilo da je direktna ili da zahteva oreenu tehnoloku podrku telefon, kompjuter, video itd.

Jedan deo ljudskog ponaanja usmeren je ka regulisanju samog mehanizma socijalne interakcije, drugi se odnosi na izraavnje stavova i odnosa prema partnerima, dok je trei vezan za izraavanje emocionalnih stanja. Ritualipozdravljanja i uspostavljanja kontakta Strategije zapoinjanja, odravanja i zavravanja komunikacije Uloga Persone u komunikativnom procesu Forma komunikacije Formalna Javna Distancirana Ritualna Funkcionalna Neformalna Privatna Intimna Otvorena EkspresivnaMI i Drugi Nain na koji neka osoba doivljava sebe, u velikoj meri e usloviti i nain njene percepcije druge osobe, a time i model komunikacije sa tom osobom.

Samoposmatranje, ili samoprocenjivanje koje predstavlja osnovu na kojoj subjekt pozicionira svoj komunikativni status u datoj situaciji, sadri dva aspekta, sliku o sebi self-image i samopotovanje.

Slika o sebi Percepcija drugih Halo efekat i fenomen kognitivne disonanceBarijere skriptx komunikacijiU interpersonalnoj komunikaciji prisutni su faktori koji filtriraju poruku koja je u opticaju. Ti filteri esto predstavljaju komunlkologija barijere. Mehanike komunikoloyija, kao to su buka, ili kvar na tehnikom pomagalu, blokiraju komunikaciju u fizikom smislu. Semantike barijere nastaju kao posledica neprecizne upotrebe rei.

Drugim reima, komunikacija ksripta biti blokirana zbog nerazumevanja znaenja neke rei, nesposobnosti da se adekvatno saopti nameravana poruka, ili zbog nepoznavanja kodova ili konvencija odreenog jezika.